Златна сова

Прича, или приче у рукопису „Нек се звезде искраду и ноћ крене“, плету се око високо позиционираних политичара у данашњој Србији и оних који су им на услузи или обрнуто. То је класичан спој политике и тзв. предузетништва на наш, постсоцијалистички начин – партократија. У фокусу је Предсједница Србије, њена породица са моралним нормама, којих се држе отац и мајка, односно Предсједница и њен супруг, познати хирург, али која се сама такође раслојава, дијели, а моралне норме постају само љуштура. Држећи их се круто, господарица породице, предсједница Србије, води полако и своју бројну породицу у суноврат а да она сама то не види и непрекидно се томе чуди.

„Нек се звезде искраду и ноћ крене“ је другонаграђени роман на конкурсу „Златна сова“ за најбољи необјављени роман у 2018. години.

Пред читаоцима се налази роман чија тематска усмјереност на политику и спорт нараста до рафиниране умјетничке структуре у којој се личне драме јунака преплићу са  историјом оснивања фудбалског клуба Партизан. Драматични догађаји описани у роману успомене су главних јунака на њихову најранију младост проведену у Југославији, након Другог свјетског рата, и на живљење у заједничкој држави све до њеног распада крајем 20. вијека. У њиховим причама преплићу се искуства љубави, храбрости, рата, славе и моћи са сјећањима на стварање спортског друштва, које је напоредо са државом имало свој постанак.

„Сјај јужног крста“ је трећенаграђени роман на конкурсу „Златна сова“ за најбољи необјављени роман у 2018. години.

Прва награда „Златна сова“ за 2016. годину, награда „Бранко Ћопић“ – фонд „Задужбине Бранка Ћопића“ при Српској академији наука и уметности, награда за издавачки подухват године на Сајму књига 2016. године у Андрићграду…У српској књижевности је, до појаве Гласови са границе Анђелка Анушића, постојао вакуум у литераризацији простора тзв. Војна крајина, тј. оног подручја данашње Хрватске коју су до уназад двије деценије претежно насељавали Срби.