Поезија

Оштра и неприкосновена мисао, изоштрена до псовке и опомене, преточена у савремен и модеран лирски израз — карактеристика је ових стихова Бранка Чучка.

Пјесник камена Херцеговине, заточеник београдског асфалта, прогнаник са сарајевских сокака, пјева о свом народу, о свему што тај народ значи и што га се дотиче.

Самосталан избор лирике који плијени својом јединственошћу, али и подземном ријеком поетског тока у коме „побјеђују ријечи”.

Народно благо непролазне вриједности, које само тражи да се чита и ишчитава, да свако вријеме у њему нађе себе, своју стварност и своју прошлост.